недеља, 18. мај 2014.

SADNESS


Cesto zapocinjemo postove sa pricom kako su slike iz nekog posta nastale u nekom prethodnom periodu 
kada su bile drugacije vremenske prilike. Ja bih rekla da je ovaj post nastao u nekom sasvim drugacijem raspolozenju 
od onog u kom se nalazim danas. Kada gledate prirodnu katastrofu koja se odigrava u vasoj zemlji, kada kroz 
ulicu u kojoj ste odrasli mozete proci samo u gumenim cizmama do kolena i kada 10 dana pred termin porodjaja 
morate napustiti svoj grad zbog moguceg izlivanja reke, a porodica vam ostaje tamo, situacija izgleda sasvim drugacije. 
Beskrajno sam tuzna zbog svega sto se dogadja, ali i beskrajno ponosna na moje sugradjane i dobrovoljce 
koji su dosli da odbrane grad. U medjuvremenu, dok ovde sedim i cekam da se sve zavrsi, pokusavam sebi da skrenem 
misli sredjivanjem fotografija koje su nastale u jednom od najlepsih perioda mog zivota.
Iako i Novi Sad na neki nacin smatram svojim gradom, jer sam u njemu provela sedam godina i imam 
divne prijatelje, jedino sto sada zelim je da se vratim kuci i da se sve ovo sto pre zavrsi.